Udruženje romskih studenata osnovala je grupa studenata Roma 2000-te, kada je na Univerzitetu u Novom Sadu studiralo tek 18 Roma. Motiv samoorganizacije ove male grupe bio je usmeren ka potrebama pružanja novog i drugačijeg kulturološkog temelja kao fundamentalne pretpostavke za zdravu integraciju romske zajednice u društvo. To nastojanje podrazumevalo je borbu za obezbeđivanje boljih uslova studiranja i školovanje uopšte. Pored fokusa na egzistencijalne probleme romske zajednice, rad udruženja bio je (i ostao) usmeren ka kreiranju kompetentnih individua koje bi bile samosvesne, odgovorne, efikasne, političko-ideološki profilisane i usmerene ka zaštiti i očuvanju svoje zajednice.
To znači da je permanentno podsticanje u izgradnji ličnih i kolektivnih kapaciteta na relaciji zajednica – društvo jedini garant da rezultati rada udruženja budu vidljivi. Danas, nakon više od osam godina od osnivanja organizacije, broj Roma na Univerzitetu u Novom Sadu uvećao se za preko 150 studenata. Nesumnjiv doprinos naše organizacije potvrđuje ovaj kvantitativni podatak, međutim, fokus je potrebno usmeriti i na problem kvaliteta i kompetencije. U sadašnjem društvenom organizmu obrazovanje je uslovljeno novcem, a stvarnost romske zajednice u širem kontekstu jesu marginalne pozicije . Više nego očigledna činjenica da obrazovanje u tom slučaju postaje povlastica, a ne opšte pravo, organizaciji zacrtava nove probleme, ali i smernice na kojima se rad udruženja treba dalje orjentisati.