Da li je po vašem mišljenju osnovna ideja AKT projekta ispunjena?
AKT se pokazao kao veoma dinamičan projekat u prilično izazovnom okruženju. I na naše iznenađenje, ostvarili smo više rezultata nego što smo isprva planirali. Malo kasnije ću vam izneti više brojki i primera. Dozvolite mi da vam malo više kažem o tome šta je bio ključni cilj AKT projekta, koji zapravo podržava građansko društvo Srbiji u vršenju uticaja na odlučivanje na lokalu kroz proces zagovaranja. Ima mnogo primera koji ovo potkrepljuju, od kojih ću vam dva predstaviti nešto kasnije.
Na naše veliko iznenađenje, uvideli smo da uspostavljamo neku vrstu AKT zajednice, živopisnu zajednicu koja sada koordinira, sarađuje i podržava razmene sa donosiocima odluka. To je za nas zaista velika stvar. To nekako nismo očekivali. Hajde da vam sada ovo o čemu govorim ilustrujem brojkama. Našim grantovima podržavamo 200, tačnije 208 korisnika grantova u prve tri godine, a preko 100.000 građana je ostvarilo neposredne i posredne koristi od toga.
Ove brojke koje sam vam naveo pokazuju da smo bili prilično uspešni. Navešću vam i dva primera. Prvi primer koji želim da vam predstavim odnosi se na naše grantove za zagovaranje mreža. Jedna OGD mreža uspela je u naporu da žene starije od 45 godina budu prepoznate kao teže zapošljiva lica u Nacionalnoj strategiji rodne ravnopravnosti za period 2021-2030. Trenutno je od oko milion žena, više od polovine je nezaposleno ili nema pristup radnim mestima.
Zahvaljujući uloženim naporima i zagovaranju, stvoreni su preduslovi i mere da u budućnosti, nadamo se, grupa žena konkretno ove starosne dobi lakše dođe do posla. Ovo je velika stvar. To pokazuje kako napor može da utiče na nacionalni strateški dokument. Drugi primer- hajde da se spustimo na malo niže, na lokalni nivo, Grad Užice. Tu je OGD lobirala za uvođenje rodno-zasnovanog budžetiranja u lokalnoj samoupravi. Zahvaljujući njihovim naporima, opština je razumela da nije stvar u tome da treba da postoje budžetske linije samo za muškarce i budžetske linije samo za žene.
Shvatili su da njihove usluge treba da budu pođednako dostupne celom društvu. Da li je opština više ruralnog ili urbanog karaktera? Da li je stanovništvo mlado? Da li je staro? Muškarci? Žene? Ovim se pokazuje kako inovacije kroz zagovaranje zaista mogu da donesu nove stvari kao u ovom primeru rodno-zasnovanog budžetiranja. Ovo su dva stvarno lepa, konkretna primera naših korisnika grantova.
Na šta ste najponosniji?
Ono na šta sam lično najponosniji su ljudi, ljudi koji su ostvarili ove promene, ove rezultate, omogućili ova ostvarenja. Sprovoditi projekat tokom pandemije što nije lak zadatak. Zahteva dosta fleksibilnosti, agilnosti i inovacija.
Oni su pokazali da je to moguće. Drugo, izuzetno sam zahvalan i takođe veoma ponosan na moj tim koji obuhvata predstavnike Helvetas-a i Građanskih inicijativa, i naravno, na naše partnere. Zahvaljujući njihovom profesionalizmu, zahvaljujući njihovoj posvećenosti, uspeli smo da ostvarimo rezultate. I takođe treba da se zahvalimo našem donatoru, Ambasadi Švajcarske i SDC-u na poverenju i njihovoj fleksibilnosti. Zajedno smo uspeli na samo da odgovorimo na pandemiju, već da zapravo proaktivno doprinesemo kreiranju inovativnih rešenja. Kao primer navešću otvaranje nove linije grantova za brz odgovor na kovid-19.
To inicijalno nije bilo predviđeno. Da zaključim, što se mene lično tiče, još jednom se dokazalo da su ljudi ti koji čine razliku i u tom smislu zaista sam zahvalan svima koji su tome doprineli.
Šta je bilo izazovno?
Pa rekoh vam, prvo je to bila pandemija. Niko to nije očekivao. To je stvarno bio prvi izazov.
Onda, sa stanovišta projekta pomenuću još dva izazova. Drugi izazov bio je partnerstvo između organizacija građanskog društva i lokalne samouprave. Znali smo da postoji i znali samo da je nekako izolovano. Međutim, bili smo ubeđeni da to partnerstvo mora da se osnaži i ojača. Dosta smo naglaska stavili na tu temu i konačno uspeli da podelimo 16 grantova za uspešna partnerstva.
Iz perspektive Švajcarske, ova interakcija predstavlja ključ i neophodno je da građani i građansko društvo sarađuju sa lokalnim samoupravama, kao i da od njih dobiju odgovore. Zato smo na tome toliko insistirali. A kao treći izazov, daću vam primer grantova za razvoj mreža. Zamislite mrežu od 15 organizacija. Šta to znači da sarađujete, da koordinirate, da govorite jedinstvenim glasom u zagovaranju za svoj cilj?
Šta biste poručili onim primaocima grantova koji su koristili ili još koriste sredstva?
Možete i sami zamisliti da je to bio zahtevan zadatak. Pokušaću to da opišem jednim citatom. Citiram Margaret Mid. Nikad ne sumnjajte da mala grupa pojedinaca, promišljenih i posvećenih pojedinaca ne može promeniti svet. Zapravo, to je jedina stvar koja to može.
Volim ovaj citat jer u središte stavlja ljude. Što se mene tiče, vi, korisnici grantova, ste ovo još jednom dokazali. Zaista sam zahvalan na njihovoj posvećenosti, na zajedničkom delovanju koje je dovelo do ostvarivanja rezultata. Ovi rezultati su tu i stvarno se nadam da nikada nećete odustati od svog puta, jer uvek možete da se menjate. Jeste se promenili, a isto tako možete da promenite i svet.
Koji je najjači utisak koji nosite iz Srbije?
I ovde moram da krenem od ljudi, kako smo primljeni, prijateljstvo, podrška, sve je to bilo stvarno dirljivo za nas i imali smo priliku da postanemo porodica. Mala porodica. Nikada nismo videli zemlju u kojoj se prema deci i porodicama postupa na tako poseban način. I to je za nas nešto jedinstveno. Prvo.
Drugo, pokušaću da ovo ponesem sa sobom, jer sam video dosta zemalja, ali retko neku kao što je ova. To je umetnost postojanja i življenja. Ovde u Srbiji su ljudi vredni i profesionalni, ali istovremeno znaju kako da uživaju u životu. I to mi se stvarno dopada. To je nešto što u Švajcarskoj ne znamo dobro da radimo.
I onda, naravno, moja supruga i ja volimo prirodu. Predeli koje smo ovde otkrili, ali i na kraju krajeva, i to što možemo da sednemo za neki lep sto sa prijateljima i uživamo u ukusnoj hrani. Domaća rakija i neko dobro vino su uvek poslastica. Dakle, jako lepe uspomene.”
