U okviru projekta „Inicijativa za razvoj socijalnog preduzetništva“ udruženje „Putokaz Kragujevac“ organizovalo je Okrugli sto na temu „Socijalno preduzetništvo – problemi i perspektive razvoja“ u cilju stvaranja povoljne poslovne klime za razvoj ovog vida poslovanja. Iako je Zakon o socijalnom preduzetništvu usvojen pre nešto više od godinu dana, i dalje je velika nepoznanica. Interesovanje za ovaj vid poslovanja, pre svega teško zapošljivih kategorija stanovništva je veliko, ali, istovremeno, predstavnici nadležnih lokalnih, regionalnih i republičkim institucija nemaju jasne smernice i odgovore na pitanja zainteresovanih građana.
Zaključeno je da je neophodna intersektorka saradnja, pre svega umrežavanje lokalnih aktera u cilju razvoja socijalnog preduzetništva, ali i jačanje postojećih i stvaranje preduslova za osnivanje novih socijalnih preduzeća. Takođe, neophodno je da nadležne institucije obezbede prostor i ljudstvo, tj da u narednom periodu Kragujevac ima kancelariju, mesto gde građani koji žele da osnuju socijalna preduzeća mogu da dobiju podršku i pomoć koju zajedno treba da pruže javni, privatni i civilni sektor.
Veliki odziv i puna sala Skupštine grada Kragujevca govore u prilog činjenici da je interesovanje za socijalno preduzetništvo veliko. O ovoj temi govorili su predstavnici Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, Grada Kragujevca, Nacionalne službe za zapošljavanje, Helvetasa, „Građanskih inicijativa, socijalnih preduzeća „Naša kuća“ iz Beograda i „Zadrugarstvo“ iz Kragujevca, kragujevačkih institucija socijalne zaštite, kao i predstavnici civilnog sektora, udruženja građana itd. Sastanku su prisustvovali i Ombudsmanka grada Kragujevca, predstavnici Saveta za rodnu ravnopravnost, Regionalne privredne komore itd.
Zorana Milovanović iz Koalicije za solidarnu ekonomiju, koja je bila deo tima koji je radio na izradi novog Zakona, najavila je da u martu možemo da očekujemo „Program razvoja socijalnog preduzetništva za period od 2023. do 2028. godine“ kojim će biti definisane i mere podrške za razvoj socijalnog preduzetništva. Cilj Programa je stvaranje uslova za razvoj socijalnog preduzetništva kao održivog, inovativnog i inkluzivnog vida poslovanja usklađenog sa širim društvenim interesima. Naime, osnivanje ovih preduzeća podrazumeva rešvanje prepoznatih problema u lokalnim zajednicama, zapošljavanje teže zapošljivih kategorija građana, marginalizovanih grupa, ali i njihovu integraciju. Milovanović se posebno osvrnula na izvesno posebno vrednovanje u javnim nabavkama za socijalna preduzeća i način reinvestiranja u lokalnu zajednicu.
Gorana Radovanović, savetnica na AKT projektu, istakla je da je okrugli sto sjajna prilika da se građani uključe u kontruktivni dijalog sa donosiocima odluka po pitanju socijalnog preduzetništva u Kragujevcu. Ona je dodala da je AKT projekat tokom četvorogodišnje implementacije podržao stotine malih i srednjih organizacija i 100.000 građana širom Srbije u njihovim zagovaračkim inicijativama i naporima da promene politike u različitim oblastima od ekologije, preko omladinske politike, ženskih prava do socijalnih pitanja.
Dr Gordana Damjanović, Gradska većnica za socijalnu politiku potvrdila je da postoji veliko interesovanje građana za osnivanje socijalnih preduzeća, ali da je kod njih prisutna nepoznanica i strah, briga kako ostvariti poreske olakšice, kako organizovati poslovanje, radno angažovati zaposlene, reinvestirati 50% sredstava u rešavanje problema i pomoć lokalnoj zajednici. Ona je takođe najavila da očekuje donošenje podzakonskih akata i usaglašavanje „bočnih zakona“.
Predstavnici lokalne samouprave, NSZ, i drugih institucija potvrdili su da nisu dobili nikakve smernice za sprovođenje novog zakona o socijalnom preduzetništvu ali su i izrazili spremnost da se uključe u rešavanje problema sa kojima se suočavaju teže zapošljive kategorije građana.
Veliko interesovanje izazvalo je predstavljanje poslovanja socijalnih preduzeća. Anica Spasov iz „Naše kuće“ iz Beograda je istakla neophodnost uključivanja različitik aktera zajedničkog rešavanja problema u lokalnim zajednicama, ali i potvrdila da socijalna preduzeća mogu dobro da rade prateći potrebe tržišta. Svoje proizvode i rad predstavila je i Katarina Marinković iz kragujevačkog „Zadrugarstva“.
S obzirom da su kragujevačka udruženja, pre svega osoba sa invaliditetom imala mnogo pitanja i nedoumica, očekujemo da je prvi u nizu razgovora koji će uslediti u narednom periodu kada bude ralizovan Program, koji je poslednji u nizu sistemskih koraka za punu implementaciju Zakona o socijalnom preduzetništvu.
Resorne institucije moraće da se pripreme i obezbede podršku građanima s obzirom i na činjenicu da je razvoj ovog vida poslovanja neophodan i u procesu evropskih integracija. U Srbiji posluje oko 1200 socijalnih preduzeća (od kojih je oko 800 zadruga) i u njima je zaposleno oko 10.000 radnika što je oko 0,6 % zaposlenih, dok Evropa ima oko 2 miliona pravnih subjekata koji posluju na principima solidarne ekonomije sa oko 15 miliona zaposlenih što je noko 6,5 % radnog stanovništva. Treba napomenuti da su poslednji podaci za Srbiju rađeni 2012. godine… Prema našim saznanjima, lokalne samouprave će najverovatnije morati da pripreme i Lokalne akcione planove za socijalno preduzetništvo do polovine 2024. godine.
Udruženje Putokaz Kragujevac organizovalo je Okrugli sto zahvaljujući projektu „Zajedno za aktivno građansko društvo – AKT” koji uz podšku Vlade Švajcarske u Srbiji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
U okviru okruglog stola organizovana je i prodajna izložba radova kragujevačkih udruženja, udruženja Gluvih i nagluvih Šumadije, udruženja za podršku osoba sa invaliditetom „Egal“, Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, Kluba kreativnih žena „Različak“ i „Iskra“.
