У оквиру пројекта „Иницијатива за развој социјалног предузетништва“ удружење „Путоказ Крагујевац“ организовало је Округли сто на тему „Социјално предузетништво – проблеми и перспективе развоја“ у циљу стварања повољне пословне климе за развој овог вида пословања. Иако је Закон о социјалном предузетништву усвојен пре нешто више од годину дана, и даље је велика непознаница. Интересовање за овај вид пословања, пре свега тешко запошљивих категорија становништва је велико, али, истовремено, представници надлежних локалних, регионалних и републичким институција немају јасне смернице и одговоре на питања заинтересованих грађана.
Закључено је да је неопходна интерсекторка сарадња, пре свега умрежавање локалних актера у циљу развоја социјалног предузетништва, али и јачање постојећих и стварање предуслова за оснивање нових социјалних предузећа. Такође, неопходно је да надлежне институције обезбеде простор и људство, тј да у наредном периоду Крагујевац има канцеларију, место где грађани који желе да оснују социјална предузећа могу да добију подршку и помоћ коју заједно треба да пруже јавни, приватни и цивилни сектор.
Велики одзив и пуна сала Скупштине града Крагујевца говоре у прилог чињеници да је интересовање за социјално предузетништво велико. О овој теми говорили су представници Коалиције за развој солидарне економије, Града Крагујевца, Националне службе за запошљавање, Helvetasа, „Грађанских иницијатива, социјалних предузећа „Наша кућа“ из Београда и „Задругарство“ из Крагујевца, крагујевачких институција социјалне заштите, као и представници цивилног сектора, удружења грађана итд. Састанку су присуствовали и Омбудсманка града Крагујевца, представници Савета за родну равноправност, Регионалне привредне коморе итд.
Зорана Миловановић из Коалиције за солидарну економију, која је била део тима који је радио на изради новог Закона, најавила је да у марту можемо да очекујемо „Програм развоја социјалног предузетништва за период од 2023. до 2028. године“ којим ће бити дефинисане и мере подршке за развој социјалног предузетништва. Циљ Програма је стварање услова за развој социјалног предузетништва као одрживог, иновативног и инклузивног вида пословања усклађеног са ширим друштвеним интересима. Наиме, оснивање ових предузећа подразумева решвање препознатих проблема у локалним заједницама, запошљавање теже запошљивих категорија грађана, маргинализованих група, али и њихову интеграцију. Миловановић се посебно осврнула на извесно посебно вредновање у јавним набавкама за социјална предузећа и начин реинвестирања у локалну заједницу.
Горана Радовановић, саветница на АКТ пројекту, истакла је да је округли сто сјајна прилика да се грађани укључе у контруктивни дијалог са доносиоцима одлука по питању социјалног предузетништва у Крагујевцу. Она је додала да је АКТ пројекат током четворогодишње имплементације подржао стотине малих и средњих организација и 100.000 грађана широм Србије у њиховим заговарачким иницијативама и напорима да промене политике у различитим областима од екологије, преко омладинске политике, женских права до социјалних питања.
Др Гордана Дамјановић, Градска већница за социјалну политику потврдила је да постоји велико интересовање грађана за оснивање социјалних предузећа, али да је код њих присутна непознаница и страх, брига како остварити пореске олакшице, како организовати пословање, радно ангажовати запослене, реинвестирати 50% средстава у решавање проблема и помоћ локалној заједници. Она је такође најавила да очекује доношење подзаконских аката и усаглашавање „бочних закона“.
Представници локалне самоуправе, НСЗ, и других институција потврдили су да нису добили никакве смернице за спровођење новог закона о социјалном предузетништву али су и изразили спремност да се укључе у решавање проблема са којима се суочавају теже запошљиве категорије грађана.
Велико интересовање изазвало је представљање пословања социјалних предузећа. Аница Спасов из „Наше куће“ из Београда је истакла неопходност укључивања различитик актера заједничког решавања проблема у локалним заједницама, али и потврдила да социјална предузећа могу добро да раде пратећи потребе тржишта. Своје производе и рад представила је и Катарина Маринковић из крагујевачког „Задругарства“.
С обзиром да су крагујевачка удружења, пре свега особа са инвалидитетом имала много питања и недоумица, очекујемо да је први у низу разговора који ће уследити у наредном периоду када буде рализован Програм, који је последњи у низу системских корака за пуну имплементацију Закона о социјалном предузетништву.
Ресорне институције мораће да се припреме и обезбеде подршку грађанима с обзиром и на чињеницу да је развој овог вида пословања неопходан и у процесу европских интеграција. У Србији послује око 1200 социјалних предузећа (од којих је око 800 задруга) и у њима је запослено око 10.000 радника што је око 0,6 % запослених, док Европа има око 2 милиона правних субјеката који послују на принципима солидарне економије са око 15 милиона запослених што је ноко 6,5 % радног становништва. Треба напоменути да су последњи подаци за Србију рађени 2012. године… Према нашим сазнањима, локалне самоуправе ће највероватније морати да припреме и Локалне акционе планове за социјално предузетништво до половине 2024. године.
Удружење Путоказ Крагујевац организовало је Округли сто захваљујући пројекту „Заједно за активно грађанско друштво – АКТ” који уз подшку Владе Швајцарске у Србији спроводе Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе.
У оквиру округлог стола организована је и продајна изложба радова крагујевачких удружења, удружења Глувих и наглувих Шумадије, удружења за подршку особа са инвалидитетом „Егал“, Удружења за помоћ особама са аутизмом, Клуба креативних жена „Различак“ и „Искра“.
