Нерегулисане депоније у Србији, пожари, безбедносне и еколошке опасности које непрописно одлагање отпада доноси Србији, теме су скупа „Bašta pepeo 2.0“ одржаног данас на Каблару, на којем је посебно истакнут актуелни проблем депоније код Новог Пазара која гори већ седам дана, а нема назнака да ће ситуација ускоро бити санирана.
Представник организације За здрав Нови Пазар Енес Храповић указује да је стање алармантно, па би на нивоу града могла да буде проглашена ванредна ситуација.
„Према речима градске чистоће у Новом Пазару, депонија у Рашкој не може да прими сав комунални отпад па се одвози само неколико камиона а потребно је око 30. Најугроженији су мештани околних села у близини депоније која гори“, навео је Храповић и додао да је једном приликом и сам покушао да се спусти у депонију, а због несносног смрада нису му биле довољне ни две маске.
Храповић истиче да је Новом Пазару потребна нова санитарна депонија са рециклажним центром, али да се то као решење не назире у скорије време.
Скуп „Bašta pepeo 2.0“ у селу Рошци на Каблару иницирао је технолог Велимир Митровић који је истакао да постоји 27 регионалних депонија на којима у овом моменту има око 25 милиона тона истих оних материјала за које се сматра да би требало отварати руднике да би се дошло до њих.
Он истиче да би логично било да депоније очистимо и да из њих црпимо сировине.
Митровић је навео и да је годишњи прилив на те депоније око два милиона тона отпада.
„Треба да подигнемо технологију управљања материјалима тако да, уместо да се депонује 85 до 90 одсто отпада, да то спустимо на испод 20 одсто. Затим ће неке будуће генерације, новим технологијама спустити на пет одсто. На толико је, према научним подацима могуће спустити. Тада то више неће бити депоније него прерадни центри“, наводи Митровић.
Он истиче да су депоније велика опасност због канцерогених материјала и ефекта стаклене баште.
„Депоновање је одлагање проблема, то није решавање и тај проблем се нагомилава и расте“, поручио је Митровић и истакао важност конкретизације законске регулативе у тој области.
Митровић је годинама радио на заштити животне средине у оквиру ужичке депоније „Дубоко“ која је тамошњем крају донела велике проблеме, пожаре и загађење. На еколошку катастрофу која се на тој депонији десила у мају прошле године подсетио је и представник удружења „Да не дишемо Дубоко“ Јован Топаловић.
Грађани су тада судским путем, а затим одлуком Републичке еколошке инспекције, успели да прекину рад депоније, али суштина проблема и даље није решена.
„Дат је рок од 180 дана да се изврши санација и рекултивација, али ништа од тога није учињено. На депонији више нема пријема смећа, али се и даље испуштају отпадне воде, река Лужница је загађена и то је и даље велика опасност по читаву животну средину“, навео је Топаловић.
Дугогодишњи учесник у пројектима који се баве управљањем отпадом Милош Радојевић истакао је да ће Србија морати озбиљно да се позабави селекцијом и раздвајањем отпада и националним стратегијама у том сегменту.
Председница Савеза еколошких организација Србије Љиљана Браловић сматра да је проблем одлагања отпада нужно решити док је то још могуће и док не буде касно.
„Да не дођемо у ситуацију да странци за велики новац решавају наш проблем отпада и да странци рециклирају оно што им је потребно, а да нама врате оно што није разградиво и не може да се рециклира“, упозорила је Љиљана Браловић.
И сама локација на којој је одржан скуп је симболична – стари еколошки центар код Каблара, који је данас запуштен због небриге локалних власти.
Скуп „Bašta pepeo 2.0.“ координирају Polekol и Савез еколошких организација Србије (SEO), уз подршку организација Helvetas, Грађанских иницијатива и програма Zajedno za aktivno građansko društvo „Akt“, који финансијски подржава Влада Швајцарске.
