Удружење ромских студената основала је група студената Рома 2000-те, када је на Универзитету у Новом Саду студирало тек 18 Рома. Мотив самоорганизације ове мале групе био је усмерен ка потребама пружања новог и другачијег културолошког темеља као фундаменталне претпоставке за здраву интеграцију ромске заједнице у друштво. То настојање подразумевало је борбу за обезбеђивање бољих услова студирања и школовање уопште. Поред фокуса на егзистенцијалне проблеме ромске заједнице, рад удружења био је (и остао) усмерен ка креирању компетентних индивидуа које би биле самосвесне, одговорне, ефикасне, политичко-идеолошки профилисане и усмерене ка заштити и очувању своје заједнице.
То значи да је перманентно подстицање у изградњи личних и колективних капацитета на релацији заједница – друштво једини гарант да резултати рада удружења буду видљиви. Данас, након више од осам година од оснивања организације, број Рома на Универзитету у Новом Саду увећао се за преко 150 студената. Несумњив допринос наше организације потврђује овај квантитативни податак, међутим, фокус је потребно усмерити и на проблем квалитета и компетенције. У садашњем друштвеном организму образовање је условљено новцем, а стварност ромске заједнице у ширем контексту јесу маргиналне позиције . Више него очигледна чињеница да образовање у том случају постаје повластица, а не опште право, организацији зацртава нове проблеме, али и смернице на којима се рад удружења треба даље орјентисати.