У Београду је, током прва три дана јуна 2022. године, одржана конференција под називом Дани АКТ заједнице. Догађај је организован у оквиру АКТ пројекта са циљем да се на једном месту окупе све организације грађанског друштва које су, за непуне три године од како АКТ постоји, биле подржане грантом у некој од шест постојећих грант шема.
Kонференција је била конципирана као простор за умрежавање, сусрете и дружење представника организација, са идејом да се отвори могућност за јачање њихових узајамних веза и изградњу АКТ заједнице, односно, АКТ екипе. Kонференција је уједно организована и као платформа за интензивно учење, и то кроз неколико пажљиво осмишљених дебата, панел дискусија и сесија у оквиру којих се разговарало о важним темама за даљи развој цивилног друштва у Србији. Kонференцију су отворили Рихард Kоли, директор Швајцарске канцеларије за сарадњу, Јенс Енгели, међуанродни лидер АКТ-а и Маја Стојановић. извршна директорка Грађанских иницијатива.
Уводно предавање првог дана конференције одржала је Бистра Kумбароска, активисткиња, предузетница и песникиња, менаџерка у Heartbeats Innovation & Communication, где свој рад фокусира на иновације у управљању заједницом и , активизам. Бистра је кроз интерактивну сесију учесницима конференције представила најновије глобалне трендове у организовању заједнице и говорила о снази појединачне иницијативе за доношење промене у заједници, а у циљу одбране демократских принципа, права и слобода.
Други дан конференције био је посвећен интензивном раду у области неколико тема. Јутарња панел дискусија, коју је модерирала Бојана Селаковић, програмска директорка Грађанских иницијатива, била је посвећена питању грађанског активизма на Западном Балкану и могућностима за његово јачање у садашњим околностима. Бојанини саговорници били су Далиборка Уљаревић, извршна директорка Центра за грађанско образовање из Подгорице, Марина Шкрабало, једна од оснивачица загребачке фондације Солидарна и њена дугогодишња директорка, као и Сафет Kубат, активиста, оснивач и лидер еко покрета Ријеке Босне и Херцеговине “Буди промјена”.
У наставку су учесници конференције имали прилику да кроз паралелне сесије разговарају о три теме које су уочене као значајне за даљи развој грађанског друштва: јавно заговарање, перспективе даље сарадње цивилног друштва и локалних самоуправа, те питање јачања сарадње између организација и превазилажење подела и поларизација унутар сектора. Прву сесију о јавном заговарању у заробљеној држави фацилитирала је Драгослава Барзут из Грађанских иницијиатива. Сесију о сарадњи организација са јединицама локалне самоуправе водила је Данијела Божовић, представница АКТ пројекта, док је трећу дебату о сарадњи и/или поларизацији фацилитирала Kатарина Ђукић из Грађанских иницијатива. Након паузе изнети су закључци све три сесије.
Трећи дан конференције био је посвећен теми осигурања система квалитета организација грађанског друштва (Quality Assurance Systems – QAS). О QAS-у, његовом значају за стратешки развој, како појединачних организација, па тако и целокупног сектора, говорила је Тина Дивјак, шефица одељења за јавно заговарање у словеначком ЦНВОС-у, националној кровној мрежи организација грађанског друштва у Словенији.Трећи дан конференције био је посвећен теми осигурања система квалитета организација грађанског друштва (Qуалитy Ассуранце Сyстемс – QАС). О QАС-у, његовом значају за стратешки развој, како појединачних организација, па тако и целокупног сектора, говорила је Тина Дивјак, шефица одељења за јавно заговарање у словеначком ЦНВОС-у, националној кровној мрежи организација грађанског друштва у Словенији.
Дани АКТ заједнице затворени су кратким обраћањима Маје Стојановић и Јенса Енгелија, у којима су они сумирали тродневни конференцијски рад. Неке од главних импресија свих учесника је да је овакав концепт догађаја изузетно садржајан и драгоцен за јачање веза и контаката између организација које раде у различитим темама и различитим крајевима земље, да је неопходно континуирано и темељно умрежавање организација како на локалном, тако на регионалном и националном нивоу, те да је АКТ екипа, која до сада броји преко две стотине директно или индиректно подржаних организација једна велика снага и могућност за даљи развој грађанског друштва.
Дани АКТ заједнице били су прво велико окупљање АКТ екипе од октобра 2019. године, када је АКТ пројекат званично започет. Покренут тек пар месеци пре пандемије ЦОВИД-19, АКТ је до сада већим делом спроведен у ванредним околностима, а пројектни тим морао је да се прилагођава условима који нису дозвољавали све уобичајене праксе пројектног циклуса, а нарочито не одласке на терен и директна, физичка окупљања.
