Kako organizacije civilnog društva mogu da koriste veštačku inteligenciju kako bi svoj svakodnevni rad učinile efikasnijim, a istovremeno zaštitile ljude, podatke i vrednosti za koje se zalažu?
Ovo je bilo jedno od centralnih pitanja AKT dana 2026, godišnjeg događaja koji okuplja organizacije civilnog društva iz cele Srbije, zajedno sa partnerima i Ambasadom Švajcarske u Srbiji, radi razmene, učenja i praktične saradnje o temama relevantnim za sektor. Ovogodišnje izdanje okupilo je oko 60 učesnika na diskusijama i praktičnim sesijama usmerenim na veštačku inteligenciju i digitalnu bezbednost.
Za organizacije koje često rade na osetljivim pitanjima i sa ranjivim grupama i zajednicama, AI i digitalna bezbednost nisu samo tehničko pitanje, već suštinski deo odgovornog i bezbednog rada. Kroz ovu konferenciju, projekat AKT stvorio je prostor za organizacije da istraže kako mogu da iskoriste mogućnosti koje nude nove tehnologije, a da istovremeno razumeju njihove rizike, ograničenja i etičke implikacije.
Od radoznalosti do praktične upotrebe
Za mnoge organizacije pitanje više nije da li će AI postati deo njihovog rada, već gde zaista može da donese vrednost.
Neki zadaci mogu se relativno slobodno obavljati uz pomoć AI: priprema prve, nesavršene verzije teksta, preformulisanje ili skraćivanje sadržaja, promena tona, razvijanje naslova ili pitanja za intervju, sumiranje dokumenta koji je dostavljen alatu, transkribovanje snimaka uz ljudsku redakturu, prevođenje materijala koji neko iz tima može da pregleda i organizovanje tabela ili lista.
Drugi zadaci zahtevaju određenu osobu zaduženu za proveru. To uključuje kodiranje odgovora iz anketa ili intervjua, sumiranje zakona i javnih politika, izradu delova projektnih predloga, analizu medijskog izveštavanja i, što je posebno važno, sve što sadrži brojke koje će se pojaviti u izveštaju. Materijal jasno definiše organizacionu odgovornost: bez imenovane osobe zadužene za proveru, ovi zadaci praktično prelaze u kategoriju višeg rizika.
A postoje i zadaci kod kojih AI ne bi trebalo koristiti na ovaj način: pravni saveti i tumačenje propisa, lični podaci i osetljive okolnosti korisnika, činjenice i citati koji se ne mogu nezavisno proveriti, javne izjave bez ljudske redakture, svedočenja korisnika i procene ljudi kao što su zaposleni, kandidati ili korisnici.
Ovo organizacijama daje koristan način da prevaziđu jednostavno pitanje da li je AI tehnički sposoban da nešto uradi i stavlja ih u prvi plan upotrebe AI kao epistemičkih i etičkih posrednika između javnosti, najranjivijih grupa i donatora.
Važnije pitanje je:
Šta se dešava ako AI pogreši ili halucinira?
Sadržaj koji generiše AI može zvučati uverljivo čak i kada je netačan. Štaviše, najveća je verovatnoća da halucinacije ostanu neprimećene upravo onda kada tekst zvuči najkoherentnije. Objašnjenje za halucinacije i prisustvo pristrasnosti u sadržaju koji generiše AI predstavlja kombinaciju upitnog kvaliteta podataka (koji, međutim, takođe odražavaju ono što mi sami ostavljamo na internetu) i potrebe da ljudi budu deo korektivnog mehanizma, iako su već (prekarni) deo procesa označavanja tih podataka. Za organizacije koje rade sa javnim informacijama, istraživanjima, politikama, izveštavanjem i javnim zagovaranjem, ovo čini proveru centralnim delom odgovorne upotrebe AI.
Sesija je stoga predstavila praktičan pristup proveri u pet koraka, uključujući traženje od AI da navede izvore za tvrdnje, proveru nasumičnih – a ne samo pogodnih – citata u odnosu na originalni izvor i odbacivanje rezultata kada provera otkrije fundamentalne probleme.
Konačna odgovornost ostaje na osobi: organizacija treba da zna ko je proverio sadržaj, šta je provereno i kada.
Ovo pomera razgovor sa pitanja „Može li AI ovo da uradi?“ na korisnije organizaciono pitanje: „Koji nivo ljudske kontrole zahteva ovaj zadatak?“
Od individualnog eksperimentisanja do organizacionih pravila
Predložena minimalna organizaciona politika za AI uključuje šest osnovnih elemenata: jasnu odgovornost za sadržaj; interno evidentiranje gde je AI korišćen; pravila u vezi sa podacima; obaveznu proveru brojki, citata i pravnih tvrdnji; kratku listu odobrenih alata; i obuku umesto potpune zabrane.
Ova poslednja tačka je posebno relevantna za organizacije civilnog društva.
Potpuna zabrana AI ne sprečava nužno njegovu upotrebu. Umesto toga, može da podstakne eksperimentisanje putem privatnih naloga i alata nad kojima organizacija ima manju vidljivost ili kontrolu.
Alternativa je stvaranje okruženja u kojem zaposleni razumeju koji alati mogu da se koriste, sa kojom vrstom informacija, za koje zadatke i uz koji nivo pregleda.
Zaštita podataka je deo odgovorne upotrebe AI
Za organizacije koje rade sa korisnicima, partnerima i zajednicama, pitanje zaštite podataka neodvojivo je od AI.
Materijal sa AKT dana posebno ističe da lični podaci korisnika i neobjavljeni podaci koji pripadaju partnerima ne bi trebalo da se unose u komercijalne AI alate, u skladu sa okvirom za zaštitu podataka u Srbiji.
Ovde se AI pismenost susreće sa digitalnom bezbednošću.
Korišćenje sofisticiranog alata ne čini proces odgovornim ako informacije unete u njega stvaraju novi rizik za ljude ili organizacije kojima sektor civilnog društva pokušava da pruži podršku.
Radionice koje su usledile nadovezale su se na Vanjinu prezentaciju, pružajući dublje razumevanje AI i istražujući njegovu praktičnu primenu u strateškoj upotrebi, pisanju i realizaciji projekata, kao i u komunikacijama i radu na dosezanju javnosti.
Ove praktične smernice pomogle su učesnicima da bolje razumeju gde AI može da podrži njihov rad, a gde ljudsko rasuđivanje ostaje neophodno. Pored mogućnosti i rizika povezanih sa AI, AKT dani su istražili i još jednu ključnu temu za organizacije civilnog društva: digitalnu bezbednost.
Digitalna bezbednost je deo istog razgovora
AI je bio samo jedna strana programa AKT dana. Druga je bila digitalna bezbednost.
Učesnici su istraživali praktične rizike digitalne bezbednosti koji pogađaju organizacije civilnog društva, uključujući phishing, ciljane napade i druge oblike digitalnih pretnji.
Diskusije su povezale digitalnu bezbednost sa privatnošću, digitalnim pravima i sposobnošću organizacija da bezbedno nastave svoj rad.
Učesnici su podstaknuti da o bezbednosti razmišljaju kroz praktična pitanja:
Šta želimo da zaštitimo? Od koga? Koliko je pretnja verovatna? Kakve su posledice ako zaštita ne uspe? I koji nivo zaštite realno možemo da održavamo?
Šira pouka bila je da digitalnu bezbednost ne treba tretirati samo kao individualnu odgovornost. Organizacijama su potrebni protokoli, znanje i kultura u kojoj ljudi znaju šta treba da urade kada nešto krene po zlu.
Učenje kroz rad
Tokom radionica naglasak je bio na praktičnoj primeni, a ne na tehnologiji radi same tehnologije.
Učesnici su radili sa AI alatima, mapirali sopstvene procese, testirali potencijalne slučajeve upotrebe i razmatrali granice automatizacije. Istraživali su kako tehnologija može da podrži komunikaciju, upravljanje projektima i druge svakodnevne organizacione procese, istovremeno razmatrajući rizike koji prate ove mogućnosti.
Ovaj praktični pristup pomogao je da se razgovor o AI spusti sa nivoa apstraktnih tehnoloških promena na realnost svakodnevnog rada civilnog društva:
Šta možemo da delegiramo? Šta treba proveriti? Koje podatke nikada ne treba unositi? I gde osoba mora da ostane odgovorna?
Šta nosimo kući?
Možda najvažniji rezultat ova dva dana nije bio određeni alat ili prompt, već drugačiji način pristupa tehnologiji.
Za organizacije civilnog društva, odgovorna upotreba AI zahteva najmanje tri stvari:
- Praktično znanje – razumevanje šta AI realno može, a šta ne može da uradi;
- Organizaciona pravila – dogovor o tome koji alati i podaci mogu da se koriste i ko je odgovoran za proveru rezultata;
- Digitalnu bezbednost – zaštitu ljudi, informacija i komunikacionih kanala u sve digitalnijem radnom okruženju.
Diskusije tokom AKT dana pokazale su da eksperimentisanje i odgovornost ne moraju biti suprotnosti. Organizacije mogu da istražuju nove tehnologije, istovremeno postavljajući jasne granice u pogledu podataka, provere i ljudskog donošenja odluka.
I možda je najjednostavniji princip koji treba poneti nazad u kancelariju upravo onaj iz materijala sa AKT dana: „Kada tekst zvuči najbolje, proverite ga.“
Na kraju, pitanje nije da li će AI promeniti način na koji civilno društvo radi.
Pitanje je kako će organizacije civilnog društva odlučiti da ga koriste i koje će principe poneti sa sobom dok to budu činile.
O autorkama:
Gorana Radovanović
Profil Gorane Radovanović na sajtu Helvetas-a
Vanja Subotić bila je jedna od ključnih govornica na konferenciji AKT dani 2026. Ona je naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njeno doktorsko istraživanje bilo je usmereno na jezičku kompetenciju i novi empirizam u nauci i filozofiji, sa posebnim naglaskom na filozofiju AI, lingvistiku i kogniciju.
