Да ли је по вашем мишљењу основна идеја АКТ пројекта испуњена?
АКТ се показао као веома динамичан пројекат у прилично изазовном окружењу. И на наше изненађење, остварили смо више резултата него што смо испрва планирали. Мало касније ћу вам изнети више бројки и примера. Дозволите ми да вам мало више кажем о томе шта је био кључни циљ АКТ пројекта, који заправо подржава грађанско друштво Србији у вршењу утицаја на одлучивање на локалу кроз процес заговарања. Има много примера који ово поткрепљују, од којих ћу вам два представити нешто касније.
На наше велико изненађење, увидели смо да успостављамо неку врсту АКТ заједнице, живописну заједницу која сада координира, сарађује и подржава размене са доносиоцима одлука. То је за нас заиста велика ствар. То некако нисмо очекивали. Хајде да вам сада ово о чему говорим илуструјем бројкама. Нашим грантовима подржавамо 200, тачније 208 корисника грантова у прве три године, а преко 100.000 грађана је остварило непосредне и посредне користи од тога.
Ове бројке које сам вам навео показују да смо били прилично успешни. Навешћу вам и два примера. Први пример који желим да вам представим односи се на наше грантове за заговарање мрежа. Једна ОГД мрежа успела је у напору да жене старије од 45 година буду препознате као теже запошљива лица у Националној стратегији родне равноправности за период 2021-2030. Тренутно је од око милион жена, више од половине је незапослено или нема приступ радним местима.
Захваљујући уложеним напорима и заговарању, створени су предуслови и мере да у будућности, надамо се, група жена конкретно ове старосне доби лакше дође до посла. Ово је велика ствар. То показује како напор може да утиче на национални стратешки документ. Други пример- хајде да се спустимо на мало ниже, на локални ниво, Град Ужице. Ту је ОГД лобирала за увођење родно-заснованог буџетирања у локалној самоуправи. Захваљујући њиховим напорима, општина је разумела да није ствар у томе да треба да постоје буџетске линије само за мушкарце и буџетске линије само за жене.
Схватили су да њихове услуге треба да буду пођеднако доступне целом друштву. Да ли је општина више руралног или урбаног карактера? Да ли је становништво младо? Да ли је старо? Мушкарци? Жене? Овим се показује како иновације кроз заговарање заиста могу да донесу нове ствари као у овом примеру родно-заснованог буџетирања. Ово су два стварно лепа, конкретна примера наших корисника грантова.
На шта сте најпоноснији?
Оно на шта сам лично најпоноснији су људи, људи који су остварили ове промене, ове резултате, омогућили ова остварења. Спроводити пројекат током пандемије што није лак задатак. Захтева доста флексибилности, агилности и иновација.
Они су показали да је то могуће. Друго, изузетно сам захвалан и такође веома поносан на мој тим који обухвата представнике Хелветас-а и Грађанских иницијатива, и наравно, на наше партнере. Захваљујући њиховом професионализму, захваљујући њиховој посвећености, успели смо да остваримо резултате. И такође треба да се захвалимо нашем донатору, Амбасади Швајцарске и СДЦ-у на поверењу и њиховој флексибилности. Заједно смо успели на само да одговоримо на пандемију, већ да заправо проактивно допринесемо креирању иновативних решења. Као пример навешћу отварање нове линије грантова за брз одговор на ковид-19.
То иницијално није било предвиђено. Да закључим, што се мене лично тиче, још једном се доказало да су људи ти који чине разлику и у том смислу заиста сам захвалан свима који су томе допринели.
Шта је било изазовно?
Па рекох вам, прво је то била пандемија. Нико то није очекивао. То је стварно био први изазов.
Онда, са становишта пројекта поменућу још два изазова. Други изазов био је партнерство између организација грађанског друштва и локалне самоуправе. Знали смо да постоји и знали само да је некако изоловано. Међутим, били смо убеђени да то партнерство мора да се оснажи и ојача. Доста смо нагласка ставили на ту тему и коначно успели да поделимо 16 грантова за успешна партнерства.
Из перспективе Швајцарске, ова интеракција представља кључ и неопходно је да грађани и грађанско друштво сарађују са локалним самоуправама, као и да од њих добију одговоре. Зато смо на томе толико инсистирали. А као трећи изазов, даћу вам пример грантова за развој мрежа. Замислите мрежу од 15 организација. Шта то значи да сарађујете, да координирате, да говорите јединственим гласом у заговарању за свој циљ?
Шта бисте поручили оним примаоцима грантова који су користили или још користе средства?
Можете и сами замислити да је то био захтеван задатак. Покушаћу то да опишем једним цитатом. Цитирам Маргарет Мид. Никад не сумњајте да мала група појединаца, промишљених и посвећених појединаца не може променити свет. Заправо, то је једина ствар која то може.
Волим овај цитат јер у средиште ставља људе. Што се мене тиче, ви, корисници грантова, сте ово још једном доказали. Заиста сам захвалан на њиховој посвећености, на заједничком деловању које је довело до остваривања резултата. Ови резултати су ту и стварно се надам да никада нећете одустати од свог пута, јер увек можете да се мењате. Јесте се променили, а исто тако можете да промените и свет.
Који је најјачи утисак који носите из Србије?
И овде морам да кренем од људи, како смо примљени, пријатељство, подршка, све је то било стварно дирљиво за нас и имали смо прилику да постанемо породица. Мала породица. Никада нисмо видели земљу у којој се према деци и породицама поступа на тако посебан начин. И то је за нас нешто јединствено. Прво.
Друго, покушаћу да ово понесем са собом, јер сам видео доста земаља, али ретко неку као што је ова. То је уметност постојања и живљења. Овде у Србији су људи вредни и професионални, али истовремено знају како да уживају у животу. И то ми се стварно допада. То је нешто што у Швајцарској не знамо добро да радимо.
И онда, наравно, моја супруга и ја волимо природу. Предели које смо овде открили, али и на крају крајева, и то што можемо да седнемо за неки леп сто са пријатељима и уживамо у укусној храни. Домаћа ракија и неко добро вино су увек посластица. Дакле, јако лепе успомене.”
