Како сте ушли у coaching?
Имам дугогодишње искуство рада са организацијама цивилног друштва на Балкану и у Централној и Источној Европи из позиције програмске менаџерке на донаторској страни. Како сам се градила у том послу, све више сам радила на институционалној подршци и организационом развоју. Стратешки разговори са лидерима ових организација широм региона увек су били један од мојих најдражих делова посла.
Тада сам постала свесна да су директори невладиних организација често усамљени у промишљању како оперативног, тако и програмског развоја на дуже стазе. Трудила сам се да им будем конструктиван саговорник, иако сам била на донаторској страни, а то је подразумевало искреност у анализи стања и поштовање њихове аутономије у одлучивању.
Када сам се и сама упознала са процесом и ефектима коучинга из позиције клијента, јавила ми се жеља да једног дана научим и радим ту врсту подршке личном и лидерском развоју. И ето ме, ту сам, а тај рад ми доноси велико унутрашње задовољство.
О коучингу
Шта коучинг заправо јесте?
Као коуч сертификован од стране Међународне коучинг федерације — International Coaching Federation, ICF — најпре бих навела дефиницију овог највећег светског професионалног удружења коучева: коучинг је партнерство са клијентима у мисаоном и креативном процесу који их инспирише да максимизују свој лични и професионални потенцијал. Процес коучинга често отвара раније неискоришћене изворе креативности, продуктивности и лидерства.
Коучинг се остварује кроз серију коучинг сесија чији је садржај потпуно поверљив. Коучеви постављају питања не да би добили жељени одговор, већ да би вас подстакли на смислено самоистраживање, са циљем да дођете до нових нивоа спознаје сопствених квалитета, јачања осећаја избора и самоодговорности, као и до бољих резултата на путу који сте изабрали.
Коучинг можете замислити као путовање аутомобилом уз подршку сувозача који путује заједно са вама. Ви управљате аутомобилом и одлучујете куда идете — исто као што управљате својим животом, одлукама и путањом ка жељеној будућности.
Док возите, ваш коуч вас прати са високим нивоом професионализма, интегритета и поштења, без осуђивања, оснажујући вас на путу ка већој самосвести о томе шта радите, какве ефекте то производи и шта можете да промените како бисте се кретали ка остваривању својих циљева.
Које су најчешће заблуде?
Коучинг није исто што и тренинг, менторство, консалтинг или терапија, иако се често меша са сваким од ових развојних процеса који укључују спољну подршку.
Задатак коуча није да вас саветује нити да вам понуди решење за ваш изазов. У јавном оглашавању најчешће нејасноће настају јер реч coach, посебно на енглеском језику, користе и експерти и тренери који преносе одређене вештине и усмеравају клијента корак по корак како да их примени и интегрише у своје активности.
Ментор пружа стручност, мудрост и смернице засноване на сопственом искуству. Терапија се бави лечењем бола, траума, дисфункција или сукоба који потичу из прошлих искустава појединца, обично са циљем решавања тешкоћа које нарушавају емоционално здравље и психосоматско функционисање.
За разлику од тога, коучинг се фокусира на оснаживање појединаца или тимова кроз процес постављања питања који олакшава препознавање унутрашњих знакова и сазнања у сопственом искуству и способностима, како би се поставили и остварили жељени циљеви.
Коучинг је усмерен на промене у садашњости и на будућност коју клијент жели за себе, а не на разумевање прошлости. Коуч је стручњак за процес коучинга, док сте ви стручњак за свој животни пут.
Када је прави тренутак да неко потражи коуча?
Сваки тренутак је прави тренутак. Коучинг је веома прилагодљив процес.
Тамо где се људи теже одлучују да потраже саговорника са професионалним интегритетом, рекла бих да је прави тренутак онда када имамо дилеме како даље ка неким жељеним циљевима или када настане блокада у њиховом остваривању.
То је тренутак када више није довољно да седимо сами са собом, јер осећамо да се вртимо у круг, не знајући како даље да размишљамо о ситуацији, шта да променимо у свом односу према њој и другим актерима или који искорак да направимо.
Прави тренутак је и када видимо да се понављају одређени обрасци, док настављамо да радимо оно што смо навикли да сматрамо прихватљивим путем до жељених резултата, а ипак крајичком свести увиђамо да нешто не функционише.
То је и тренутак када желимо да преиспитамо себе, када се двоумимо, не можемо да донесемо одлуку или када је потребно да формулишемо нешто што долази из нас самих тако да нас друга особа разуме — да нас заиста саслуша без осуде и без навођења на решење које је прихватљиво неком другом.
Искуство у раду са OGD заједницом
Како изгледа рад са OGD заједницом?
Професионални коуч увек ради са специфичном и целовитом особом у клијенту, без обзира на то из ког сектора она долази и које изазове доноси на коучинг сесије.
OGD лидере карактерише велика посвећеност мисији њихове организације, јер је то најчешће и њихова лична мисија. Поједностављено речено, те мисије су углавном усмерене на помоћ, правду, оснаживање или заштиту одређених друштвених група, локалних заједница, осталог живог света и природних ресурса.
То су области у којима постоје велике потребе, а недостају утврђени јавни процеси, па је цивилни сектор најчешће тај који започиње потрагу за решењима кроз директан рад на терену.
Лидери и њихови сарадници веома се посвећују том процесу и често долази до изгарања, а да се оно дуго не препозна. Није лако застати и именовати нешто за шта ни не знамо да нам се дешава, посебно када се истовремено постижу добри резултати и стално води борба за даљу финансијску подршку.
Лично ме веома радује рад са клијентима из OGD заједнице. Испуњава ме да пратим како стичу увиде у сопствено искуство и одлучују се на искораке, као и то колико су свесни својих најважнијих вредности и колико брину о широј заједници.
Који проблеми се најчешће појављују?
Узроци изгарања у OGD сектору могу бити многобројни. Увек је реч о некој комбинацији неповољних спољних услова и потребе за личним развојем, како би се пронашли одговори на конкретне лидерске изазове у различитим фазама развоја организације.
Оно што се често уочава јесте да промишљено структурирање процеса и управљање људским ресурсима заостају за програмским радом и радом на терену, као најдиректнијим изразом посвећености мисији.
Такав начин рада неко време функционише и обично доноси успех, али затим настају проблеми као што су исцрпљеност, нејасноће у процесима, флуктуација сарадника и промене приоритета донатора.
Овакви лидери често носе терет реализације мноштва активности, у распону од свакодневне логистике до стратешког вођења програмског рада и читаве организације.
Из праксе се види да се управљање људима и процесима најчешће учи ad hoc, у ходу, јер оснивачи оваквих организација често немају претходно животно искуство у вођењу људи кроз сложеније процесе.
Учење и коришћење лидерских алата није лако доступно малим организацијама на локалном језику, за разлику од програма развоја који су доступни у већим корпоративним системима. Не постоји организован пренос знања током развоја удружења, већ све зависи од личне иницијативе.
То доводи до тога да се потреба за развојем лидерских алата и компетенција често уочи тек када се појаве већи проблеми и незадовољство.
Желим да нагласим да не постоји типичан скуп тема и изазова које заједнички промишљамо у коучинг процесу са лидерима у овом сектору, јер, као што сам поменула, клијент доноси сопствене приоритете у коучинг.
Ипак, ако бих морала да издвојим неке теме, рекла бих да се најчешће дотичемо потребе за променом и планирањем корака, структурирањем процеса, бољом поделом улога и преношењем одговорности, јаснијом и редовнијом комуникацијом у тиму, као и конструктивнијим приступом непријатној комуникацији.
Ово често води ка освешћивању потребе за постепеним смањивањем ангажмана лидера у свакодневним активностима, са циљем ослобађања енергије и времена за стратешке приоритете развоја организације, као и за уравнотеженији приватни живот.
Шта људи највише добију из процеса?
Иако су ефекти коучинга увек индивидуални, оно што људи најчешће понесу из процеса јесте сигурно место у којем су у потпуности прихваћени, као и добробит која настаје када посвете време ономе што су раније одлагали.
Из процеса најчешће излазе са дубљом самосвешћу, јаснијим увидима, снажнијим осећајем да имају избор и већом спремношћу да испробају мале кораке који их воде ка решењима.
Оно што коучинг заиста ради јесте да помаже људима да пређу из реактивног односа према ситуацији, па и одлагања да се њоме баве, у активно обликовање те ситуације.
То обично води ка промишљенијим одлукама, одмеренијем деловању и често бољим резултатима, али све почиње од начина на који размишљају о себи и о ширини личног избора који имају.
То је у складу и са ширим истраживањима о коучингу, посебно у областима самосвести, јасноће циљева и промене понашања.
На пример, многи клијенти долазе са жељом да се одређена ситуација промени, али оно што се највише мења јесте начин на који виде себе у тој ситуацији и начин на који, са више лакоће, почињу да претварају те увиде у конкретне акције које их воде напред, ка решењима која су заиста усклађена са њиховим вредностима и потребама конкретне ситуације.
Искуства у АКТ-у
Шта бисте рекли особи која се плаши да крене?
Рекла бих јој да се у коучинг не улази зато што нешто „није у реду“ са њом.
Коучинг није поправљање и не значи да особа мора нешто да промени. Он јој пружа простор да види да ли нешто жели да промени и на који начин то може да учини.
То је, заправо, процес враћања избора тамо где га особа можда више не осећа.
У раду са лидерима у непрофитном сектору често видим да су већ навикли да буду ту за друге — за тим, кориснике и донаторе — али ретко имају простор за аутентично промишљање у присуству друге особе.
Коучинг им управо то даје: прилику да се зауставе, загледају у себе, сагледају ширу слику и поврате осећај избора.
Даље могу кренути малим кораком. Не морају унапред да имају све одговоре.
До сада је кроз коучинг програм са мном прошло шест лидера партнерских организација АКТ програма. Тренутно сам у процесу рада са осам лидера, а од септембра је планирана још једна група коучинга за заинтересоване партнере.
