Lična priča
Kako ste ušli u coaching?
Imam dugogodišnje iskustvo rada sa organizacijama civilnog društva na Balkanu i u Centralno Istočnoj Evropi iz pozicije programske menadžerke na donatorskoj strani. Kako sam se gradila u tom poslu, sve više sam radila na institucionalnoj podršci i na oganizacionom razvoju. Strateški razgovori sa liderima ovih organizacija širom regiona su mi uvek bili jedan od najdražih delova posla. Tada sam postala svesna da su direktori nevladinih organizacija često usamljeni u promišljanju i operativnog i programskog razvoja na duže staze. I trudila sam se da im budem konstruktivan sagovornik, iako sam bila na donatorskoj strani: a to je podrazumevalo i iskrenost u analizi stanja i poštovanje njihove autonomije odlučivanja.
Kada sam se i sama upoznavala sa procesom i efektima coaching-a iz pozicije klijenta javilo mi se da bih volela da naučim i radim jednog dana tu vrstu podrške ličnom i liderskom razvoju. I eto me, tu sam, i taj rad mi donosi veliko unutrašnje zadovoljstvom.
O coaching-u
Šta coaching zapravo jeste?
Kao coach sertifikovan od strane Međunarodne coaching federacija (International Coaching Federation, ICF), navela bih prvo definiciju ovog najvećeg svetskog profesionalnog udruženja coach-eva: coaching je partnerstvo sa klijentima u misaonom i kreativnom procesu koji ih inspiriše da maksimizuju svoj lični i profesionalni potencijal. Proces coaching-a često otvara ranije neiskorišćene izvore kreativnosti, produktivnosti i liderstva.
Coaching se ostvaruje kroz seriju coaching sesija čiji sadržaj je potpuno poverljiv. Coach-evi postavljaju pitanja ne da bi dobili željeni odgovor, već da vas podstaknu na smislena samoistraživanja s ciljem da dovedu do novih nivoa spoznaje svojih kvaliteta, jačanja osećaja izbora, samo-odgovornosti, kao i boljih rezultata na vašem izabranom putu.
Možete zamisliti coaching kao putovanje automobilom sa podrškom suvozača koji ide zajedno sa vama. Vi kontrolišete automobil i odlučujete kuda idete – isto kao što kontrolišete svoj život, odluke i putanju ka željenoj budućnosti. Dok vozite, vaš coach vas prati, sa visokim nivoom profesionalizma, integriteta i poštenja, bez osuđivanja osnažujući vas na putu ka većoj samosvesti o tome šta radite, kakve efekte to proizvodi i šta da menjate da biste vozili ka ostvarivanju vaših ciljeva.
Koje su najčešće zablude?
Coaching nije isto što i trening, mentorstvo, konsalting ili terapija, a često se brka sa svakim od ovih razvojnih procesa koji uključuju spoljnu podršku. Zadatak coach-a nikako nije da vas savetuje niti da vam ponudi rešenje za vaš izazov. U javnom oglašavanju najčešće nejasnoće nastaju jer reč coach, posebno na engleskom jeziku, koriste i eksperti-treneri koji prenose neke veštine i navode klijenta korak po korak kako da ih sprovede i integriše u svoje aktivnostima. Mentor pruža stručnost, mudrost i smernice zasnovane na sopstvenom iskustvu. Terapija se bavi lečenjem bola, trauma, disfunkcija ili sukoba koji potiču iz prošlih iskustava pojedinca, obično sa ciljem rešavanja teškoća koje narušavaju emocionalno zdravlje i psiho-somatsko funkcionisanje.
Za razliku od toga, coaching se fokusira na osnaživanje pojedinaca ili timova kroz proces postavljanja pitanja koji olakšava prepoznavanje unutrašnjih znakova i saznanja u sopstvenom iskustvu i sposobnostima kako bi se postavili i ostvarili željeni ciljevi. Coaching je usmeren na promene u sadašnjosti i budućnost koje sam klijent želi za sebe, a nije usmeren na razumevanje prošlosti. Coach je stručnjak za proces coaching-a, dok ste vi stručnjak za svoj životni put.
Kada je pravi trenutak da neko potraži coach-a?
Svaki trenutak je pravi trenutak! Coaching je veoma prilagodjiv proces. Tamo gde se ljudi teže odlučuju da potraže sagovornika sa profesionalnim integritetom, rekla bih da je pravi trenutak kada imamo dileme kako dalje ka nekim željenim ciljevima ili kada nastane blokada u ostvarivanju nekih od njih. Kada više nije dovoljno da sedimo sami sa sobom jer osećamo da se vrtimo u krug, ne znajući kako dalje da mislimo o tome, šta u svom odnosu prema situaciji i drugim akterima da promenimo ili koji iskorak da napravimo. Kada vidimo da se ponavljaju neki obrasci radeći ono na šta smo naviknuti da mislimo kao prihvatljiv put do željenih rezultata, a sagledavamo krajičkom sebe da nešto ne ide. Pravi trenutak je i kada želimo da se isproveravamo, kada se dvoumimo, ne možemo da donesemo odluku, kao i kada je potrebno da formulišemo nešto što dolazi iz nas samih tako da nas druga osoba razume, da nas zaista sasluša bez osude i navođenja na nekome drugom prihvatljiva rešenje.
OGD iskustvo
Kako izgleda rad sa OGD zajednicom?
Profesionalni coach uvek radi sa specifičnom i celokupnom osobom u klijentu, bez obzira iz kog sektora dolazi i koje izazove donosi u coaching sesije. OGD lidere karakteriše velika posvećenost misiji svoje organizacije jer je to najčešće i njihova lična misija. Da uprostim, te misije su uglavnom usmerene na pomoć, pravdu, osnaživanje ili zaštitu nekih društvenih grupa, lokalnih zajednica, ostalog živog sveta i prirodnih resurs. To su sfere u kojima postoje velike potrebe i nedostaju utabani javni procesi, pa je civilni sektor najčešće taj koji započinje potragu za rešenjima kroz direktan rad na terenu. Lideri i njihovi saradnici se jako posvećuju tom procesu i veoma često dolazi do izgaranja, a da se to dugo ne prepozna jer nije lako zastati i imenovati nešto što ne znamo da nam se dešava kada se postižu dobri rezultati i stalno bori za dalju finansijsku podršku.
Lično, jako me raduje rad sa klijentima iz OGD zajednice. Ispunjavam me da pratim kako prave uvide u svoje iskustvo i odluče se na iskorake, kao i koliko su uvek svesni svojih najvažnijih vrednosti i koliko brinu o široj zajednici.
Koji problemi se najčešće pojavljuju?
Uzroci izgaranja u OGD sektoru mogu biti mnogobrojni, i to je uvek neka kombinacija nepovoljnih spoljnih uslova i potrebe za ličnim razvojem da bi se našli odgovori na konkretne liderske izazove u raznim fazama razvoja organizacije. Ono što se često vidi je da promišljeno strukturisanje procesa i upravljanje ljudskim resursima kaska za programskim radom, radom na terenu, kao najdirektnijim izrazom posvećenosti misiji. To ide nekako neko vreme, i obično ide uspešno, ali onda nastaju problemi iscrpljenosti, nejasnoće u procesima, fluktuacije saradnika, promena prioriteta donora.
Ovakvi lideri često nose teret realizacije mnoštva aktivnosti, u rasponu od svakodneve logistike pa sve do strateškog vođenja programskog rada i vođenja organizacije. Iz prakse se vidi da se upravljanje ljudima i procesima uči na ad hoc način, u hodu, jer najčešće nema prethodnog životnog iskustva vođenja ljudi kroz komplesnije procese pre osnivanja ovakvih organizacija. Učenje korišćenja liderskih alata nije lako dostupno malim organizacijama na lokalnom jeziku, za razliku od dostupnosti programima razvoja u većim korporativnim sistemima. Nema organizovanog prenosa znanja u procesu razvoja udruženja, sve zavisi od lične inicijative. To dovodi do toga da se često potreba za razvojem liderskih alata i komptenecija počne uviđati samo kada se pojave veći problemi i nezadovoljstva.
Želim da naglasim da ne postoji tipičan set tema i izazova koje zajednički promišljamo u coaching procesu za lidere u ovom sektoru, jer kako sam pomenula klijent donosi svoje prioritete u coaching. Ipak, ako treba da izdvojim rekla bih da se najčešće dotaknemo potreba za promenom i planiranjem koraka, strukturisanjem procesa, boljom podelom uloga i prenosom odgovornosti, jasnijom i redovnijom komunikacijom u timu, konstruktivnim pristupom neprijatnoj komunikaciji. Ovo često vodi ka osvešćivanju potrebe za postepenim smanjenjem angažmana lidera u svakodnevnim aktivnostima sa ciljem oslobađanja energije i vremena za stateške prioritete razvoja organizacije, kao i za izbalansiranijim privatnim životom.
Šta ljudi najviše dobiju iz procesa?
Iako su efekti coaching-a uvek individualni, ono što ljudi najčešće ponesu iz procesa jeste sigurno mesto gde su u potpunosti prihvaćeni i dobrobit iz posvećivanja vremena onome što su ranije odlagali, dublja samosvest, jasnoća uvida, snažniji osećaj da imaju izbora i veća spremnost da isprobaju male korake koji ih vode ka rešenjima.
Ono što coaching zaista radi jeste da pomaže ljudima da pređu iz reaktivnog odnosa prema situaciji, pa i odlaganja da se njome bave, u aktivno oblikovanje te situacije. To obično vodi ka promišljenijim odlukama, odmerenijoj akciji i često boljim rezultatima, ali sve počinje od toga kako razmišljaju o sebi i širini ličnog izbora.
To je u skladu i sa širim istraživanjima o coaching-u, posebno u oblastima samosvesti, jasnoće ciljeva i promene ponašanja. Na primer, mnogi klijenti dolaze sa željom da se neka situacija promeni, ali ono što se najviše menja jeste način na koji vide sebe u toj situaciji i kako sa više lakoće počinju da pretvaraju te uvide u konkretne akcije koje ih vode napred, ka rešenjima koja su zaista usklađena sa njihovim vrednostima i potrebama konkretne situacije.
ISKUSTVA u AKT-u
Šta bi rekla osobi koja se plaši da krene?
Rekla bih im da se u coaching ne ulazi zato što nešto ‘nije u redu’ sa njima. Coaching nije popravljanje, ne znači da moraju nešto da promene, već da dobijaju prostor da vide da li žele i kako da promene. To je zapravo proces vraćanja izbora tamo gde ga možda više ne osećaju. U radu sa liderima u neprofitnom sektoru često vidim da su već navikli da budu tu za druge – za tim, korisnike, donatore – ali retko imaju prostor za autentično promišljanje u prisustvu druge osobe. Coaching im upravo to daje: priliku da se zaustave, zagledaju u sebe, sagledaju širu sliku i vrate osećaj izbora. I mogu krenuti dalje malim korakom, ne moraju da imaju unapred sve odgovore.
Do sada je kroz coaching program sa mnom prošlo 6 lidera partnerskih organizacija AKT programa, trenutno sam u procesu rada sa 8 lidera, a od septembra je planirana još jedna tura coaching-a za zainteresovane partnere.
